Na kraju projekta, niko nije hteo da ide kući, ali od početka je bilo nekoliko nesporazuma zbog nedostatka komunikacije i prosto zbog dosta ljudi na jednom skupu, koji svi imaju različita mišljenja i razmišljanja. Kako je prolazilo vreme, situacija je bila sve bolja jer smo se i mi, volonteri i organizatori bolje upoznali i uhodali, naučili smo da funkcionišemo zajedno, kao tim. Kada se živi i radi s velikom grupom ljudi, najbolje se uči kako biti tolerantan i strpljiv. Pored glavnog cilja, čišćenje reke, organizovali smo i razne radionice za ljude iz Meštice. Mnogo novih stvari smo naučili i mnogo ljudi smo upoznali, stekli smo nove prijatelje. Projekat kao projekat je dobar, ali mislim da nam treba više vremena da više postignemo, naravno, ali zadovoljni smo time što smo postigli. Ekipa je bila mnogo dobra, mnogo smeha, radosti, na svakodnevnom nivou, što je dodatno doprinelo da utisci budu pozitivni. Mnogo se nauči i o sebi, upoznaš sebe u novim, različitim situacijama i na kraju svega si bolja verzija sebe.
Što se mene lično tiče, ostaće mi samo najlepše uspomene u sećanju i da se ja pitam, ostala bih još tamo. Pošto to nije moguće trenutno, onda ću gledati da se prijavim na sledeći EVS projekat, jer mislim da takvo iskustvo trenutno ne može ni sa čim da se zameni.
Autorka: Jovana Lovren